Filmski karavan „Ponovo radi bioskop u Nemačkoj“ prošao i kroz Berlin
SKRIVENA KAMERA BALKANSKE STVARNOSTI
Slika prosečnog Srbina koji nosi najlon bermude, ispranu majicu i plastične papuče sa kineskih buvljaka, ima jedno odelo za svadbe i sahrane i rakiju za svaku priliku, i slika tipične Srpkinje u donjem delu trenerke za po kući i po gradu, sa večito upaljenom cigaretom i istančanim kuhinjskim njuhom za sve što se dešava u susedstvu – vizuelna je, ali ne i jedina dimenzija srpskog srozavanja poslednjih decenija. Kada u jednom od beogradskih solitera poznati kompozitor u stanu izvrši samoubistvo pred uključenom kamerom kompjutera, ona i dalje nastavlja da radi i u jednom jedinom kadru uspeva da snimi i onaj duhovni primitivizam komšiluka i celog društva, koji je možda i bio razlog da umetnik sebi prekrati život.
Tako nastaje film „Smrt čoveka na Balkanu“ reditelja i scenariste Miroslava Momčilovića „tragikomedija o tzv. balkanskom mentalitetu, ako tako nešto uopšte postoji ,i jedna uvrnuta srpska društvena satira u isto vreme“, kako je rekao uoči projekcije filma u berlinskom „Sinemaksu“ na Potsdamer placu Milan Čobanov iz Centralnog saveta Srba u Nemačkoj. Nakon toga je usledilo 80 minuta urnebesnog smeha, jer ono što se dešava na Balkanu niko bolje ne može da prepozna od nas samih.
Organizator i entuzijasta Dragan Vasiljević iz Frankfurta, koji je još 2006. godine pokrenuo projekat pod nazivom „Ponovo radi bioskop u Nemačkoj“ (asocijacija na čuvene „Maratonce“), posle pauze koju je napravio zbog poslovnih obaveza, ovim filmom nastavlja da vodi filmski karavan kojim obilazi gradove u Nemačkoj. Vasiljević je dugo godina radio za Vestern-Union kao savetnik za pitanja državljana bivše Jugoslavije u Nemačkoj i upoznao dešavanja u srpskoj dijaspori .“Kada sam pre 12 godina došao u Nemačku, mislio sam da naši ljudi imaju sve, kulturni život, bioskope, pozorište, restorane, a onda sam uvideo da nema ničega. To mi je lično mnogo nedostajalo a i novim generacijama koje definitivno ostaju u Nemačkoj je tako nešto zaista potrebno“.
Prvi film, čiju je projekciju organizovao, bio je „Ivkova slava“, sa kojim je obišao šest gradova Nemačke. „Bio je to pun pogodak, sve sale su bile pune. Posle toga je usledio „Mi nismo andjeli 3“, pa „Crni Gruja“, a onda smo u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom organizovali nešto sasvim drugo, projekciju filma „Sveti Nikolaj Velimirović“, što je takodje izazvalo veliko interesovanje i oduševljenje naših ljudi“.
Vasiljević se ovoga puta opremio i novim internet-sajtom http://red-carpet-events.info/ i fejsbuk stranicom „Ponovo radi bioskop u Nemačkoj“, gde se nalaze sve potrebne informacije. Sledeći film koji će se prikazati su „Krugovi“, Srdana Golubovića, a zatim „Montevideo 2“…“Ideja nam je da se projekat ustali i da naši ljudi znaju da će se svakih mesec-dva prikazivati po jedan film u njihovom gradu, sa originalnim tonom i titlom na nemačkom ili engleskom, tako da mogu da pozovu i svoje prijatelje strance na projekciju“, kaže Vasiljević.
„Smrt čoveka na Balkanu“ će se prikazati uskoro u Štutgartu i Minhenu, U Štutgartu nam je partner srpska akademska mreža „Nikola Tesla“, dodaje ovaj entuzijasta, koji se nada da će se ovdašnji privrednici i institucije uključiti i pomoći mu da ovoga puta istraje u filmskom karavanu.
